Raniji programi, projekti i obuke Grupe MOST

Raniji programi

 

Program podrške reformi obrazovanja

Program mirovnih studija

Program izgradnje lokalnog kapaciteta

 

 

Raniji projekti

 

 

Preuzeti sa sajta: Realizovani projekti (1993 – 2006); Projekti Grupe MOST u 2007. Samo skinuti sve kontakte koordinatora (jer su zastareli) ali zadržati imena i dodati sledeće projekte:

 

  1. Konsultanska i ekspertska podrška u implementaciji projekta Proširivanje pristupa Romske dece pripremnom predškolskom programu (PPP )

Projekat je realizovala Grupa MOST u periodu januar – jul, 2008. uz finasijsku podršku Roma Education Fund, Budimpešta. Koordinatorke: Milena Jerotijević i Radmila Gošović

 

  1. Filozofija s decom

Projekat je realizovala Grupa MOST u saradnji sa OŠ “Đorđe Krstić” u 2009. godini, uz finasijsku podršku Gradskog sekretarijata za obrazovanje Beograda. Koordinatorke: Radmila Gošović i Vesna Gošović

 

3.Rodna ravnopravnost u školi

 

Projekat je realizovala Grupa MOST u period 01. 02. 2012 do 31. 07. 2012, uz finasijsku podršku Ministarstva rada i socijalne politike RS – Uprava za rodnu ravnopravnost. Koordinatorka: Radmila Gošović

 

 

 

Ranije obuke

 

 

  1. Kultura kritičkog mišljenja
    akreditovan program stručnog usavršavanja

 

  1. Deca sa posebnim potrebama u predškolskoj ustanovi i školi
    akreditovan program stručnog usavršavanja

 

  1. Interkulturalno obrazovanje i razumevanje

 

  1. Mirovne studije (Mirovne treba kompletno preuzeti sa starog sajta, 13 jednostavnih stranica)

 

 

Naziv kursa/modula

 

 

KULTURA KRITIČKOG MIŠLJENJA

(akreditovan program stručnog usavršavanja, 2007/09.)

 

Redni br.

1

 

Grupa MOST i Institut za psihologiju

Koordinatorke: Dijana Plut i Ivana Stepanović

 

 

 

U okviru projekta Kultura kritičkog mišljenja razvijen je intrerventni program za razvoj kritičkog mišljenja u srednjim školama sa namerom da doprinese razvoju kritčkog mišljenja i to kroz implementaciju u obrazovni proces tj. u redovnu školsku nastavu.

 

Cilj programa je da pokrene i podrži razvoj kritičkog mišljenja kod mladih, kao specifične intelektualne veštine i kao opšte intelektualne nastrojenosti koja obuhvata i sasvim određene lične osobine i tome prikladan sistem stavova i vrednosti.

 

Kritičko mišljenje postaje jedan od dominantnih ciljeva obrazovanja, cilj koji je obrazovanju nametnuo buran razvoj informatičkih sistema. Akcenat u savremenom školstvu pomera se sa sticanja znanja na proces učenja, odnosno razvijanje sposobnosti za učenje uopšte a pogotovo za autonomne oblike učenja, sposobnosti rešavanja problema, vrednovanja svojih i tuđih sposobnosti rezonovanja, anlize i upotrebe informacija. S druge strane, podsticanje krtičkog mišljenja je od neprocenjivog značaja kada je u pitanju suzbijanje opasnosti od manipulacije, propagande, širenja verskih, etničkih i drugih vrsta predrasuda. Negovanje otvorenosti duha, sposobnosti anlize i procenjivanja informacija kao i podsticanje formiranja vlastitog stava prema događajima i fenomenima koji nas okružuju važno je i za političko i izborno ponašanje mladih.

 

U okviru programa obuke ponuđeni su

 

  1. a) bazična opšta obuka – usmerena na razvijanje kritičkog mišljenja kod učenika tj. ovladavanje sklopom specifičnih sposobnosti i veština kritičkog mišljenja
  2. b) specijalizovana obuka za pet društvenih predmeta: srpski jezik i književnost, istorija, filozofija, psihologija i sociol

 

 

Naziv kursa/modula DECA SA POSEBNIM POTREBAMA U PREDŠKOLSKOJ USTANOVI I ŠKOLI

(akreditovan program stručnog usavršavanja, 2007/8.)

Bazična obuka

 Redni br.

2
Dizajniran za /

namenjen

 Ovaj program je namenjen prvenstveno vaspitači(ca)ma, učitelji(ca)ma, nastavnici(ca)ma, stručni saradnici(ca)ma i upravama predškolskih i

osnovnoškolskih obrazovno-vaspitnih ustanova.
Voditelji/ke Program realizuju edukovane instruktorke:

Milena Jerotijević, Darinka Radivojević, Ivana Vasiljević, Valentina Zavišić, Nataša Milojević, Gordana Tošić, Ljiljana Dostanić, Gordana Josimov, Branislava Pokrajac, Radmila Gošović, Snežana Stojaković, Evgenija Jokanović
Trajanje Obuka traje 2 dana, ukupno 14 sati
Cilj i ishod Opšti ciljevi:

o   Povećanje obuhvata i kvaliteta obrazovanja dece sa posebnim potrebama

o Povećanje kompetentnosti vaspitača/nastavnika za rad sa decom/učenicima

sa posebnim potrebama u redovnom obrazovno-vaspitnom sistemu

o   Obuka za primenu inkluzivnih principa
Specifični ciljevi i ishodi Specifični ciljevi:

o  Osposobljavanje za prepoznavanje osnovnih i posebnih obrazovnih potreba dece/učenika sa posebnim potrebama

o  Osposobljavanje za pružanje podrške razvoju i procesu učenja dece/učenika sa posebnim obrazovnim potrebama

o  Obuka za pripremu vaspitno-obrazovnog okruženja (druga deca/učenici, roditelji, škola)
Metode evaluacije Kroz periodični kontakt sa učesnicima seminara i vrtićima/školama iz kojih su učesnici, prati se obuhvat dece/učenika sa posebnim obrazovnim potrebama i putem konsultacija, pruža se podrška školskom inkluzivnom timu.
Sadržaj kursa

Nastavni blokovi

 Dvodnevni program se realizuje kroz 8 tematskih celina (dnevno po 4 radionice od po 90 minuta, sa tri pauze, dodatnim terminima za diskusiju i terminima za dnevnu i završnu evaluaciju).

 

Ključne teme koje se obrađuju tokom obuke:

1. Analiza posebnih obrazovnih potreba (rad sa opisima dece sa različitim posebnim potrebama)

2. Metodologija i koraci u razvoju i primeni inkluzivnog pristupa (rad na primerima

dobre inkluzivne prakse)

3. Oblici podrške (simulacija ograničenja)

4. Prilagođavanje pristupa (rad na opisima dece/učenika sa različitim obrazovnim potrebama)

5. Priprema obrazovno-vaspitnog okruženja (rad na opisima dece/učenika sa različitim obrazovnim potrebama)

6. Pristup posebnim problemima u radu sa decom/učenicima sa posebnim obrazovnim potrebama (upoznavanje sa tipičnim posebnim problemima kroz

pripremljeni materijal; korišćenje dobijenih informacija i matrice za rešavanje

problema za analizu primera iz sopstvenog iskustva)

7. Komunikacija sa decom sa posebnim problemima (za konkretne primere iz sopstvene prakse, učesnici osmišnjavaju postupke i oblike komunikacije koji podstiču razvoj i uključivanje)

8. Uključivanje i saradnja sa roditeljima (simulacija situacije komunikacije sa roditeljima)
Metode rada Interaktivni metod i kratka teorijska izlaganja; individualni rad, rad u parovima, rad

 

 

u malim grupama; analiza i rešavanje problem situacija, igranje uloga, simulacije.

 

Tehnička sredstva   Nije potrebna posebna tehnička oprema.

 

Cena  Cena obuke iznosi 2.600 dinara po učesniku/ci (za grupe od 25 učesnika) za dva dana obuke.

Cena ne uključuje organizacione troškove, troškove hrane i osveženja za učesnike/ce, te putne troškove i smeštaj voditelja /za unutrašnjost/

 

Napomene  Svaki učesnik(ca) dobija paket Priloga (istorijat pokreta inkluzije, teorijske i praktične osnove inkluzivnog pristupa, aspekt prava i potreba, socijalni model; definicije posebnih obrazovnih potreba, specifičnosti i razvojne karakteristike dece

sa posebnim potrebama; metodologija inkluzije i principi uključivanja, oslonci i dobit; inkluzija i pedagoška načela; saradnja i podsticajna komunikacija u inkluzivnom pristupu, opisi posebnih problema u radu sa decom sa posebnim potrebama), sa radnim materijalima (primeri dobre inkluzivne prakse iz naših škola, opisi dece/učenika različitih uzrasta sa različitim obrazovnim potrebama za koje se vrši prilagođavanje, upitnici za različite uloge u odigravanjima, opisi situacija za odigravanje).

 

 

Naziv kursa/modula INTERKULTURALNO OBRAZOVANJE I RAZUMEVANJE

(akreditovan program stručnog usavršavanja, 2007/8.)

Bazični program

Redni br.

3
Dizajniran za /

namenjen

 

 

Voditelji/ke Predavači po pozivu Trajanje

 

Cilj i ishod

 

 

 

 

 

 

 

 

Specifični ciljevi i ishodi

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Metode evaluacije

 

 

 

 

 

 

 

Sadržaj kursa

Nastavni blokovi

 Program je prvenstveno namenjen nastavnicima/cama, stručnim saradnicima/cama i

članovmai uprave srednjih i osnovnih škola, kao i učenicima/cama starijih trazreda srednjih škola.

 

Program realizuju autorke i edukovane instruktorke Grupe MOST: Mr Snježana Mrše, Mr Danijela Petrović, Radmila Gošović, Milena Jerotijević, Vojislava Tomić, Marija Krivačić, Gordana Đigić, Ljiljana Tošić, Jesenka Mandrino i drugi.

 

Bazični program obuke za nastavnike/ce i stručne saradnike/ce traje 3 dana (20 sati efektivnog rada).

 

1. Bolje razumevanje sopstvene kao i drugih kultura u modernom društvu.

2. Sposobnost komunikacije između ljudi koji pripadaju različitim kulturama.

3. Fleksibilniji stav prema kulturnim različitostima u društvu i otvorenost da se testiraju različiti pogledi na svet, načini mišljenja i rešavanja problema.

4. Veća spremnost mladih da se aktivno uključe u socijalnu interakciju sa ljudima drugog kulturnog porekla, kao i prepoznavanje osnovnih odlika ljudske prirode

kao nečega što im je zajedničko.

 

1. Povećane profesionalne kompetencije nastavnika (poznavanje karakteristika učenika/ca, fleksibilnije poznavanje sadržaja učenja, veštine upravljanja odeljenjem , svet o etici sopstvene profesije i sl.)

2. Bolji odnosi u multietničkim nastavničkim kolektivima – veće razumevanje, uzajamna tolerancija i veći broj zajedničkih akcija usmerenih na učenike/ce.

3. Korišćenje raznovrsnijih metoda nastave – više interaktivnih, iskustvenih, na dete usmerenih metoda.

4. Manje stereotipa i predrasuda kod učenika/ca i, uopšte, manje sukoba i ekscesnih ponašanja u školi.

5. Bolja interakcija i saradnja između učenika/ca koji pripadaju različitim kulturama i

socijalnim grupama.

6. Zanimljiviji/privlačniji sadržaji redovne nastave – veća motivisanost učenika/ca za učenjei školu.

7. Bolji odnosi između učenika/ca i nastavnika/ca – motivisanost nastavnika/ca da se bave učenikom/icom kao ličnošću i da ih podržavaju u ličnom razvoju.

8. Jača socijalna kohezija u odeljenju/školi – više zajedničkih akcija, razmena i uzajamne podrške učenika/ca.

 

Svaki program Grupe MOST, pa i IOR, prati se i evaluira prema standardizovanoj proceduri kroz:

● Supervizijske posete – organizuju se povremeno u samim školama (snimanje procesa realizacije – registrovanje pristupa i teškoća u realizaciji).

● Evaluacione upitnike za učenike/ce – koji se popunjavaju nakon realizacije bloka radionica (merenje neposrednih reakcije i iskustva učesnika).

 

Ključne teme:

► Interkulturalno obrazovanje: definicija i karakteristike, samoevaluacija škole

(vežba), pristupi interkulturnoj reformi kurikuluma (prikaz i vežba)

► Interkulturalno razumevanje: sličnosti i razlike (vežba), stereotipi i predrasude – Tri boje kulture (radionica)

► Interkulturalna komunikacija: prevazilaženje predrasuda (nastavak radionice), barijere u interkulturalnoj komunikaciji (prikaz)

► Identitet i pripadnost: kulturni identitet (radionica), model ledenog brega (prikaz)

► Rod i pol – društvena raspodela moći (radionica), socijalna konstrukcija rodnih

 

uloga (diskusija i prikaz)

► Iskustvo diskriminacije: „Većina i manjina – Tri dobrovoljca“ (simulacija / radionica)

► Suprotstavljanje diskriminaciji: „Većina i manjina“ – refleksija na simulaciju, vrste i oblici diskriminacije (prikaz šeme diskriminacije i savezništva)

► Razvoj interkulturalne osetljivosti: Benetov razvojni model (prikaz), „U prvoj poseti

Albatros kulturi“ (simulacija / 1. deo), Reakcije na susret različitih kultura (prikaz)

► Decentracija i dijalog: „U drugoj poseti Albatros kulturi“ – interkulturalni dijalog (simulacija / 2. deo), Hofstedov model kulturalnih dimenzija i kulturalna usmerenost komunikacije prema Kim-u (prikaz i diskusija)

► Interkulturalno obrazovanje u školi: interkulturalna kompetentnost i kompetencije nastavnika (diskusija i prikaz), kako primenjivati ovaj program (alternativno Unapređenje nastave – planiranje jedne nastavne jedinice), primer plana školske tematske jedinice (diskusija i prikaz)

 

Metode rada  Program je radioničarskog, interaktivnog tipa i oslanja se na individualna iskustva učesnika/ca – osmišljen je kao aktivni, iskustveni, refleksivni i kooperativni proces učenja. Takođe, koriste se i kratka teorijska izlaganja za objašnjavanje prirode ključnih

pojmova i fenomena.

Program koristi raznovrsne tehnike kao što su: igranje uloga, crtanje, simulacije, tehnika akvarijuma, fokusirana grupna diskusija, izgrađivanje grupnog konsenzusa i slično. Takođe, kombinuju se i razni oblici rada od individualnog, preko rada u parovima i malim grupama i timovima, do plenarnog rada.

 

Tehnička sredstva  Za realizaciju programa nije potrebna posebna tehnička oprema.

 

Cena   Cena bazične obuke je: 1.515,00 dinara dnevno po učesniku/ci ili 4.545,00 dinara po učesniku/ci za sva tri dana obuke.

 

Napomene Bazični priručnik za nastavnike/ce preveden je na 3 jezika – romski, albanski i mađarski jezik.

Raniji projekti pojedinačne stranice

  1. Konsultanska i ekspertska podrška u implementaciji projekta Proširivanje pristupa Romske dece pripremnom predškolskom programu (PPP)

 

Cilj konsultacija bio je da se pruži profesionalna podrška implementatorima projekta kako bi se u najvećoj mogućoj meri obezbedio pristup romskoj deci pripremnom predškolskom programu (PPP) u Srbiji. U projektu su učestvovale romske NVO, predškolske ustanove i predstavnici lokalne samouprave u 16 gradova u Srbiji: Subotica, Novi Becej, Novi Sad, Srpska/Nova Crnja, Zrenjanin, Sečanj, Kragujevac, Smederevo, Beograd, Surdulica, Valjevo. Niš, Prokuplje, Bor, Požarevac, Aranđelovac.

Područja podrške

Tokom perioda pružanja konsultantskih usluga Grupa MOST je obezbedila podršku implementatorima u sledećim područjima:

  • Razvoj procedura za identifikovanje potencijalnih prepreka za uključivanje romske dece u PPP i pružanje podrške da se one prevazidju.
  • Uspostavljanje odgovarajućeg sistema za kontinuirano praćenje pohađanja PPP kao i uočavnja pojave diskriminacije tokom pohađanja
  • Jačanje profesionalnih kompetencija i osetljivosti za rad sa multikulturalnim grupama kod zaposlenih u PPP
  • Uspostavljanje delotvornih mehanizma za zajedničko planiranje, rešavanje problema i svakodnevnu saradnju između romskih NVO, predškolskih ustanova i odgovarajućih službi lokalne samouprave

 

Aktivnosti

Podrška koju su eksperti pružali sastojala se iz savetovanja, konsultovanja u rešavanju problema, vođenja zajedničkih sastanaka, treninga, kočinga i monitoring.

Glavne aktivnosti: 1. Trening implementatora projekta, 2. Telefonska i elektronska komunikacija, 3. Rad sa implementatorima na terenu.

 

  1. Filozofija s decom

 

Cilj projekta bio je jačanje kompetencija učitelja i nastavnika da podstiču kritičko i kreativno mišljenje i razvoj socijalnih veština učenika, primenom filozofskog dijaloga kao metoda podučavanja i učenja. U projektu su učestvovali učitelji i nastavnici osnovnih škola sa opštine Čukarice: „Đorđe Krstić“ – Žarkovo, „Aca Milosavljević“ – Rušanj, „Miroslav Antić“ – Bele Vode, “Banović Strahinja” i Filip Kljajić“ – Banovo Brdo i „Duško Radović“ – Sremčica.

Aktivnosti:

FAZA 1: Organizovanje seminara – obuka nastavnika realizovana je u toku dva vikenda (4.,5.,11. i 12. aprila 2009.) u obliku četvorodnevnog seminara (32 edukativna sata).

FAZA 2: Primena programa. Tokom 4 meseca (maj, jun, septembar i oktobar) 16 obučenih nastavnika primenjivalo je program u redovnoj nastavi i/ili u vannastavnim aktivnostima. Oni su održali 72 časa FsD i više FsD metodskih intervencija na delovima časova.

FAZA 3: Razmena iskustava – evaluacioni sastanci. Razmena iskustava realizovana je kroz evaluacione sastanke na kojima su nastavnici prezentovali svoje časove. Održano je ukupno 15 prezentacija dobre prakse, na 7 evaluacionih sastankaka u 5 osnovnih škola: ”Aca Milosavljević”, „Đorđe Krstić”, „Banović Strahinja”, „Miroslav Antić” i „Duško Radović”.

FAZA 4: Evaluacija projekta i izrada finalnog izveštaja

Na osnovu evaluacionog materijala koji je izradio/adaptirao projektni tim, evaluirane su programske aktivnosti u školama . Evaluacija Projekta realizovana je: praćenjem časova FsD, razmenom iskustava na osnovu beležaka koje su nastavnici sačinjavali posle održanih časova i usmenim izveštavanjem na evaluacionim sastancima. U cilju evaluacije korišćeni su: evaluacioni listovi „Siluete“, skaleri i anketni listovi.

Izvodi iz Evaluacije Projekta

Praćenje časova FsD

Analiza evaluacionih materijala A-Etos ili duh filozofskog istraživanja-dijaloga (kojim se pratilo slušanje i odgovaranje učenika) i B-praktikovanje zajedničkog razmišljanja (kojim se pratilo postavljanje pitanja i rasuđivanje kod učenika).

Analizom ovih evaluacionih listova dobijeni su sledeći podaci: U procesu slušanja i govora kod dece, kao „česti“ u najvećem broju slučajeva skalirani su altruizam, pažnja i strpljenje. Postojanost, konciznost, tolerancija i hrabrost najčešće su imali izbor „skoro uvek“, dok su poštovanje i konstruktivnost imali gotovo ujednačene izbore „ponekad“ i „često“. U procesu postavljanja pitanja i rasuđivanja uočena je veća disperzivnost u skaliranju dečije aktivnosti: kod učenika je „često“ i „s vremena na vreme“ uočavana kreativnost, uočavanje veza (bilo je i slučajeva kada nije bilo uočavanja veza) i moć opažanja. Disperzivnost u učeničkim odgovorima (od „nije uočeno“, „ponekad“ do „često“) zapažena je i kod racionalnosti, realizma, razumnosti. Najveću koncentraciju dečijih odgovora („ponekad“ i „često“) opažamo u izražavanju radoznalosti, preciznosti, skepticizma i sumnje. (Ovom prilikom nismo se bavili dubljom analizom ovih evaluacionih listova)

Analiza upitnika za samoevaluaciju nastavnika. Analizom ovih upitnika dobijamo podatke da su nastavnici bili ravnopravni učesnici sa učenicima, diskusiju su usmeravali prema relevantnim temama i pratili promenu dinamike u razredu. Povremeno su imali teškoće da se uzdrže od intervencije koja nije neophodna i od vrednovanja dečijih pitanja i ideja. (Ovakva zapažanja neki od nastavnika izneli su i na evaluacionim sastancima)

Analiza samoevaluacionih listića dece. Naodimo najčešće odgovore na pitanje *šta je filozofsko pitanje i * šta im se dopalo na času FsD. Učenici mlađeg uzrasta: *Filozofsko pitanje je: pitanje koje zahteva razmišljanje; to je komplikovano pitanje; pitanje na koje ima više odgovora; na koje ne može da se odgovori; to je jedno teško pitanje o kome bismo mogli da diskutujemo bez prestanka; to je kada svi zajedno čitamo nešto. Na isto pitanje učenici starijeg uzrasta odgovarali su: to je pitanje o kome može dosta da se raspravlja; na koje možemo odgovoriti na najrazličitije načine; o kome možemo dosta da diskutujemo… Na pitanje: Šta vam se dopalo na časovima FsD, učenici mlađeg uzrasta odgovarali su: način na koji smo razgovarali; puno smo naučili; puno razmišljam; uživao sam u diskusiji, dopala su mi se pitanja; što smo svi učestvovali u igri; naše mišljenje; razvijamo vijuge; mogu da kažem šta mislim; što smo odgovarali na teškapitanja; zajedno smo radili; što sam učestvovao… Učenicima starijeg uzrasta dopalo se: što smo bez obzira na različite stavove našli jedno rešenje; iskazujemo svoje stavove i mišljenja; čujemo tuđa mišljenja; diskusija; što smo diskutovali o pitanjima koje mi deca postavljamo; zabavno je i možemo puno naučiti; što sam kako-tako ipak dobila odgovor na moje pitanje…

 

3. Rodna ravnopravnost u školi   Ministarstvo rada i socijalne politike Uprava za rodnu ravnopravnost

 

Projekat Rodna ravnopravnost u školi realizovan je u periodu od 01. 02. 2012. do 31. 07. 2012. u tri grada u Srbiji: Gornjem Milanovcu, Beogradu i Nišu.

Projekat je doprineo ostvarivanju jednog od osnovnih ciljeva Akcionog plana za sprovođenje Nacionalne strategije za poboljšanje položaja žena i unapređivanje rodne ravnopravnosti za period od 2010. do 2015, kroz izradu „programa kontinuirane obuke nastavnog osoblja za uvođenje rodne perspektive u obrazovni proces.“

Naš cilj je bio da nastvnici i nastavnice steknu znanja i veštine za uvođenje rodne ravnopravnosti u škole kroz kreiranje promena u nastavnoj i vannastavnoj praksi, školskom etosu i podsticanje odgovornosti kod učenika/ca za aktivno delovanje u prilog rodne ravnopravnosti.

Osim toga projekat je omogućio jačanje opštih pedagoških kompetencija nastavnika i nastavnica koji su prošli kroz obuku/seminare i primenjivali stečena znanja.

Učenici/ce i ostali korisnici/ce su pokazala visoku zainteresovanost i spremnost za delovanje u prilog rodne ravnopravnosti

Projekat je realizovan sa nastavnim kadrom osnovnih i srednjih škola iz Beograda, članovima i članicama Aktiva nastavnika građanskog vaspitanja, i nastavnicima/cama OŠ „Desanka Maksimović“ iz (Čoke) Niša i OŠ „Desanka Maksimović“ iz Gornjeg Milanovca. Posle treninga u programu Rodna ravnopravnost nastavnici su realizovali časove i druge aktivnosti. U pomenutim dvema osnovnim školama realizovano je više akcija u prilog rodne ravnopravnosti, a aktivnosti su pratili ostali učenici/ce, nastavno osoblje, roditelji i predstavnici lokalne zajednice.

Projekat Rodna ravnopravnost u školi imao je tri komponente: 1) razvijanje priručnika za nastavnike i nastavnice osnovnih i srednjih škola, Rodna ravnopravnost; 2) dvodnevna obuka nastavnika/ca iz tri grada u Srbiji – Beograd, Niš i Gornji Milanovac; 3) primena naučenog u realizovanju časova na kojima se uključuje rodna dimanzija u nastavu.